Džemila Beganović: Kada se život pretvori u čudo
Iz malog mesta Ciljuge kod Živinica dolazi priča koja je rasplakala region. U svojih 76 godina, Džemila Beganović prošla je kroz najteže ljudske gubitke – ali nikada nije izgubila veru. Veru da, uprkos svemu, život može iznenaditi. I jeste.
Život pun rana i tuge
Majka troje dece, Džemila je godinama nosila težak teret. Iako je brak bio daleko od srećnog, uspešno je sama podigla decu. Suprug je završio u psihijatrijskoj ustanovi, a najstariji sin jednom joj je čak spasio život. Kasnije je izgubila oba sina – jednog u ratu, drugog u Americi. Onda je ostala i bez snahe, koja joj je bila poput ćerke.
Ali najdublja rana bio je nestanak ćerke Mirsade, zajedno s mužem i troje dece, tokom ratnih godina. Godinama se nadala, tragala, čekala. I vremenom, prihvatila je bolnu pretpostavku – da ih više nema.
Poruka koja je promenila sve
A onda – čudo. Džemilinu priču je, zahvaljujući jednoj emisiji, videla Zijada Dautović, danas poznata kao Leni, njena unuka koja je odrasla u Austriji. Prepoznala je priču i zatražila kontakt s bakom. Život joj se okrenuo naglavačke – u najboljem mogućem smislu.
Zijada, odrasla daleko od domovine, saznala je tek kasnije za svoju prošlost. Njena majka, Mirsada, preživela je, kao i braća. Leni je odrasla pod drugim imenom, ali koreni su je zvali nazad.
Glas unuke koji leči srce
Kada je Džemila čula glas unuke – suze su tekle. Nije mogla da veruje. I dalje teško izgovara reč „sreća“, ali sada zna – nije sama.
„Samo želim da dođu kod mene, da ih zagrlim, da okrenem ražanj u dvorištu za sve njih“, rekla je, sa osmehom koji je godinama bio zamrznut.
Ljubav nadjačava sve
Džemilina priča nas podseća da i u najtežim životnim okolnostima, sudbina može da ispiše neočekivane, lepe stranice. Porodica, izgubljena, pa pronađena, dokaz je da ljubav – i nada – nikada ne umiru.
U vremenu kada nas svakodnevne brige preplavljuju, ovakve priče vraćaju veru u ljude, u život i u snagu porodice. Jer, kako Džemila kaže:
„Dok imaš za koga da živiš – nisi sam.“
