Zorica Štrbac (50) rođena je 3. avgusta 1969. godine u 3:57 u bolnii u Augzburgu. Bila je, kako svedoče nemački mediji, rezultat povremene ljubavne veze njene majke, Srpkinje koja je bila na privremenom radu u Nemačkoj.

Nedelju dana po rođenju, čim su napustile bolnicu, Zoricu je majka stavila u torbu i bacila niz obalu reke.

– Bacila me je kao smeće i nikada se nije pokajala zbog toga – svedoči Zorica u nemačkim medijima.

Nije moralo tako da bude jer, kako kaže Zorica, osoblje klinike je, uvidevši u kakvom je stanju Zoričina majka, ponudilo pomoć.

– Osoblje klinike ponudilo je majci da me ostavi tamo. Ona nije bila spremna za bebu, nije imala nikakve stvari i opremu za mene – kaže Zorica.

Majka, ipak, nije pristala na pomoć već je stavila Zoricu u torbu, zatvorila je i ušla u taksi. Odvezla se do obale reke Lek.

– Torba je pala dva metra niz obalu reke Lek, ali nije upala u vodu. Grmlje me je spasilo – svedoči Zorica.

Beba je u torbi bila na obali par sati, a onda su je spazili prolaznici – majka i sin.

Zoričina majka uskoro je uhapšena. Izjavila je da se kaje, a iz zatvora je puštena posle godinu dana. Kako piše “Bild”, nakon toga, Zorica je vraćena majci, a kada je imala tri godine, brigu o njoj preuzeo je otac.

Dugo Zorica nije znala ni ko joj je majka ni šta joj je uradila. Onda je rešila da počne da istražuje, i čitajući lokalne novine, saznala je dosta toga.

– 2003. godine pronašla sam je preko oglasa novina u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice posle toliko godina. “U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ?” pitala me je na srpskom. To je bio poslednji put da sam srela majku – rekla je Zorica, koja ni danas nije dobila odgovor na pitanje zašto je majka pokušala da je se reši, i to na takav način.

– Šta sam joj uradila? Bilo mi je užasno kada sam videla drugu decu koju su roditelji grlili i koja su bila srećna. To je bio pokušaj ubistva – rekla je ona.

Doživljavala je i vršnjačko nasilje zbog svoje majke.

– Govorili su mi da sam ionako smeće i pošto me nije želela ni majka, ne žele me ni oni. U pubertetu sam se osećala suvišnom, pitala sam se zašto sam uopšte i preživela – ispričala je Zorica, dodavši da se majka, prema njenim saznanjima, nikad nije pokajala zbog onog što je uradila.

– Ona za mene više ne postoji – rekla je Zorica, koja sada ima porodicu sa kojom živi u Nemačkoj – polusestru, zeta i sestričinu.

T.G.
zena.blic.rs