SLOVENKU POKRALI U BEOGRADU: Čovek koji sakuplja SEKUNDARNE SIROVINE joj je jednim pismom vratio OSMEH NA LICE

490

Većina turista plaši se da kada pođe u obilazak strane zemlje, ne bude pokraden. Strah koji je nemoguće izbeći, složićete se. Upravo se to dogodilo jednoj Slovenki prilikom posete Beogradu – na autobuskoj stanici ukraden joj je novčanik u kome su bila sva lična dokumenta.

Odmor se pretvorio u pakao, sve dok na adresu na kojoj je odsela nisu stigli svi njeni nestali papiri, zajedno sa pismom koje ju zaprepastilo.

Na listu papira pisalo je sledeće:

 Poštovana madam, nekada sam govorio slovenački, ali sam ga prilično zaboravi, pa vam zato pišem na srpskom, ali latiniciom da biste lakše čitali. Pretpostavljam da solidno govorite srprkohrvatsku, a sudeći po imenu Nadica, možda i potičete iz istočnih krajeva.

Ja sam Jovanović Raša, vaša generacija, iz okoline Beograda i svako poslepodne sakupljam u centru Beograda sekundarne sirovine (aluminijum konzerve i limenke, folije, sitne flaše i njihove čepove, zavarače), to prodajem i od toga se izdržavam poslednjih godina, pošto sam tada izgubio posao i moja firma je bankrotirala, a meni je ostalo još dve godine do penzije, te moram to premostiti. Znate i sami kako se teško zapošljavaju veterani.

Uzalud mi je i akademsko obrazovanje. I tako idući niz ulicu u sredu uveče, od kontejnera do kontejenra, vadeći konzerve i ostalo, u jednom (kontejneru) preko puta Železničke stanice na vrhunađem dokumenta preko nekih novina, još neuprljana. Pogledam pažljivije i vidim da su u pitanju lični papiri od jedne gospođe koja je verovatno pokradena od džeparoša beogradskih i onda bačenih.

Ne budem lenj, saberem sve pažljivo što se moglo naći, spakujem u vrećicu, pravac kući da na miru pogledam, pronađem kakvu adresu ili telefonski broj i svakako pokušam da uručim vlasniku. Držim da je to ljudski i gradski gest, pogotovo kada sam video da je strani državljanin i koliko mu dokumenta i sve te karte znače. I sam sam pre četiri godine u autobusu lokalnom izgubio novčanik sa svim dokumentima i znam koliko je to mučna situacija.

Mislio sam prvo da Vam pošaljem preporučeno poštom na kuću u Sloveniji, ali nisam siguran koliko ostajete u Srbiji da mi pade na pamet da bi najefikasnije bilo da da Vam pokušam dostaviti preko slovenačke ambasade u Beogradu koja će vas lakše, brže naći. Posebno sam, draga Nado, sentimentalan prema Sloveniji, jer sam tačno pre 40 godina služio vojsku u Ljubljani na Bežigradu.

Često tu nas oficiri vodili na vežbe, manevre i logorovanje južno od Ljubljane, (neka mesta) gde smo na straži videli i prave medvede. Za tih godinu dana naučio sam i slovenački zbog dekleta i punca (devojaka) iz Ljubljane, kasnije, draga Nada, bio sam mlad fant(momak) oduševljen lepotama Slovenije pa sam po završetku roka ostao još jednu nedelju da na miru uživam od Bleda pa do Maribora.

Zato mi je još draže da mogu biti dzentlmen prema jednoj slovenačkoj dami i istovremeno stid da vas je neki moj sugrađanin (lopov) tako drsko pokrao! Ubeđen sam da ćete brzo dobiti moju pošiljku i poruku da sledeći put pazite na svoj novčanik, želim Vam blistave penzionerske dane. Lepo bi bilo da me informišete da li ste dobili poštu.

Jovanović Raša – stajalo je u pismu, objavljenom na Fejsbuk grupi Studenti beogradskih univerziteta.

Slovenka i njeni prijatlji  porodica iz Beograda bili su oduševljeni ovim gestom.

– Za neke on će biti podjednako nipodaštavan onog trenutka kad ga vide u kontejneru, a za mene će biti gradski vitez od mnogo lepih reči. Daleko od toga da među tim ljudima koji “žive” od sekundarnih sirvovina nema jođ po koji Raša Jovanović, a vama skrećem pažnju da pre nego što vam jezik bude brži od pameti, te vaš ego nahranite omaložavanjem materijalno nestabilnih ljudi,zapitajte se da li gledate u “stoku” ili “pijanduru” ili gledate u viteza bez plašta, bez belog konja, ali viteza od časnog srca – poručio je na istoj grupi rođak pokradene gospođe.

 

 

Izvor:espreso.rs