Branislav Bjelica, novinar Kurira i autor potresnog romana “Dete na stepenicama” jednom scenom na beogradskom parkingu izmamio je suze tviterašima. Pale su i one muške, najteže, priznali su u komentarima, a sve zbog jedne devojčice sa Daunovim sindromom i motora!

 

Priču objavljenu na Tviteru prenosimo u celosti:

 

“Devojčica sa Daunovim sindromom, juče, vidi me dok se parkiram i dotrči do mene s mamom koju čvrsto drži za ruku. Ona mnogo voli motore, kaže mi mama. Da je pustim da sedne, pitam mamu. Ne, ne, nespretna je, kaže. E, pa onda ajmo ovako, kažem… .Tek tad skidam kacigu i pomažem devojčici da je stavi na glavu. BOŽE, KOJA SREĆA! Pet minuta je ne skida! Mama je vodi do nekih kola da se vidi u odsjaju stakla. BOŽE, KOJA SREĆA! Devojčica vrišti i smeje se iz sve snage! Dobro, vrati čiki sad kacigu, kaže mama…

 

FOTO: KURIR

 

Skida kacigu, nevoljno, mnooogooo je tužna… Plače. Čekaj, kažem. Ima još! Dajem joj rukavice, IZGLEDAJU SVEMIRSKI! Nabudžene skroz. Ona jednu stavlja sama, drugu joj nameštam ja, teško je da to sama učini. Mama kaže, nemojte da vam oduzima vreme…

 

Bane Bjelica!@ObicanMaliCovek

Devojčica sa Daunovim sindromom, juče, vidi me dok se parkiram i dotrči do mene s mamom koju čvrsto drži za ruku. Ona mnogo voli motore, kaže mi mama. Da je pustim da sedne, pitam mamu. Ne, ne, nespretna je, kaže. E, pa onda ajmo ovako, kažem…

311 people are talking about this

 

Devojčica rukavicama dugo mazi lice. Dugo… Prija joj ona plastika na obrazima, valjda. Ajde, vrati čiki to, nemoj da ga zadržavaš, kaže mama. Kažem, samo je pustite, neka je. Mama kaže, dobro, dosta je, nema više. Ja kažem, čekaj, ima još!

 

Palim motor i pokazujem joj gde da da gas; već dosta ljudi tu na stanici gleda šta radimo. Okupili se. Ona daje gas, motor zabruji i ona se malo uplaši. Odskoči. Kažem, ne boj se, probaj opet. Ona daje gas I MOTOR SE ČUJE NAAAAAJGLASNIJE NA SVETU! URLA!

 

Devojčica presrećna. Još, još, joooooš! Mami je neprijatno; kao, zadržava me. Kažem, samo je pustite, nek uživa. Ljudi gledaju, lepo im je, nije im neprijatno. Bar mi se čini da je tako. Gasim motor i kažem joj, e sad je dosta. Vidimo se sutra. Ona me grli… MENI LEPO. Eto…”.

 

(Kurir.rs)