Nepravda je svoj deci ne pružiti iste uslove za školovanje. A prava grehota gasiti seoske škole. Naročito ovde u srednjem Podrinju, po zabitim selima rasutim u brdima u koja autobusi ne zalaze, a gde broj dece raste.

Da ovo malo đaka po izdvojenim odeljenjima ne bi kilometrima pešačilo šumskim drumovima na nastavu, Osnovna škola “Stevan Joksimović” iz Rogačice kod Bajine Bašte nije zatvorila nijedno izdvojeno odeljenje. Ni ono u Lještanskom, gde je prvačić Marko Tešić jedini đak, ni u Jasiku gde u klupi samuje drugak Stefan Todorović.

– Marko će od septembra deliti učionicu sa još dva predškolca, za tri godine ovde će ih biti petoro. Nismo dali da se izdvojena odeljenja ugase, a tek nećemo sada kada se zna da će đaka biti sve više i u matičnoj školi u Rogačici, i u ispostavama u Jasiku i Lještanskom, Gvoscu, Oklecu, Bačevcima, Pašinoj Ravni… – grli Marka direktor škole Rade Jezdić.

Ne možemo iz škole da ispraćamo samo odlikaše, ali moramo dobre, vredne ljude

 *FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA

Prvim licem množine zahvalnost što su izdvojena odeljenja opstala odaje celom svom kolektivu.

– Treba sa pravom da kaže “nisam dao” i “neću dati”. On je to sam gurao, lavovski se borio, neverovatnom energijom nas podsticao da ga podržimo. Ne samo da se škole ne zatvore, nego i da sve izgledaju lepše i modernije. Gde god zaškripi, ukaže se šansa da uslovi mogu biti bolji, eto Rada zove Ministarstvo, vuče za ruku opštinare, moli donatore da đacima bude bolje, donosi računare, nove klupe, stolove, uvodi internet. I sam se dohvati teškog posla, kao nekad u Gvoscu kad je popravljao krov – priča nam Milka Stamenić, pomoćna radnica škole u Lještanskom.

“Stevan Joksimović” ima 241 učenika. Direktor u glavu zna svakog: ime i prezime, iz kog je zaseoka, materijalno stanje, čime se bave roditelji, kakav je đak. Ništa ne može da mu promakne. Na času muzičkog, svedoci smo bili, nastavniku je oduzeo desetak minuta da porazgovara sa decom.

– Je li poledio put? Pazi li vozač kad idete preko krivina? Ima li gužve u autobusu? Da se neko nije ukvasio na odmoru? Uroše, kako će roditi malina? Vukajloviću, otkuda ova dvojka? Ti si četvrto dete u porodici, znaš da ti je sestra bila regionalni prvak iz matematike i treća iz biologije. Hoću da je nadmašiš – pitao je Rade i sugerisao, a deca mu odgovarala.

Posvećen đacima, a i deca ga jednako vole

 *Posvećen đacima, a i deca ga jednako vole / FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA

Pet devojčica diglo je ruke da sa njim nasred časa odigra kolo. Predstava za nas ili svakodnevica? Neverovatno je da jedan direktor zna sve o svakom đaku i toliko mu je posvećen.

– Svaki dan je ovako. Tokom časova Rade obilazi odeljenja da bi razgovarao sa đacima. Uvek im prelista sveske, svakom prati ocene, insistira na lepom pisanju i vaspitanju. Čuje li da đak kašlje, odmah mu kuva čaj. Koliko puta je odvezao kući dete koje se ukvasilo da se presvuče. Na isto je navadio i kolege. Naših 15 najsiromašnijih đaka ima besplatan doručak, sve im je direktor obezbedio kroz sponzorstva. Zrači zaraznim optimizmom kojim sve nas podstiče na rad. Redovne, administrativne poslove odrađuje kad đaci odu kućama i vikendom – prenosi Radmila Tadić Pavlović, školski psiholog.

Rade je sa adresom u Užicu, mada podjednako vremena provodi i u rodnim Zaovinama na Tari. Pre nego što je došao za direktora u Rogačicu, a izabran je kao nezaposleni učitelj i jedini kandidat, radio je u Alinom Potoku na Zlatiboru. Za to što je renovirao školu u selu, uspešno sprovodi nastavu, vozi đake u školu i nazad, 2008. je dobio Svetosavsku nagradu kao najbolji prosvetni radnik u državi. Svi đaci iz te škole, koja je kasnije ugašena, danas su dobri studenti.

 *FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA

U školi u Rogačici važi pravilo: Svi moraju na ekskurziju! Opravdanje za izostanak može biti bolest, ali novac – nikako!

– Imamo fond u koji zaposleni odvajaju od plata, a iz koga pomažemo najugroženije đake. Kupujemo udžbenike, sveske, pribor, finansiramo ekskurzije. Kada vidim da je učenik dobio lošu ocenu, pozovem nastavnika pa pitam: “Znaš li da je iz siromašne porodice, gde živi i kad je morao da ustane da bi stigao u školu, i kad je zbog obaveza oko stoke i domaćinstva morao da legne? Moraš da razumeš što nije naučio”. Ne možemo iz škole da ispraćamo samo odlikaše, ali moramo dobre, vredne ljude, buduće domaćine – priča Jezdić.

I vreme tek toliko dugo da sa njim popiješ kafu dovoljno je da te ohrabri da još ima ljudi, da empatija nije proterana iz čoveka…

 *FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA

Od kada je on direktor, OŠ “Stevan Joksimović” dala je pet republičkih i tri regionalna prvaka. Ovu školu je 2013. Ministarstvo proglasilo četvrtom najboljom u Srbiji, a od 2017. Jezdić nosi Sretenjski orden za razvoj prosvetne delatnosti.

Bolest je jednu učenicu uslovila da tek jesenas, u devetoj godini, pođe u prvi razred. Živi na teritoriji opštine Ljubovija, a iako ima i bližih škola, putuje u ovu u Rogačici. Nju i u njenu sestru 40 kilometara u oba pravca vozi otac kome novac za gorivo obezbeđuju nastavnici. Rade je bio garant da će devojčica imati sve uslove, on je ubedio oca da ćerke upiše ovde.

– Naš direktor je spasao čoveka! Na Kadinjači se sa zaleđenog puta u provaliju survao šleper i dok drugi nisu hteli ni prstom da mrdnu, Rade se spustio niz strminu i iz kabine izvukao povređenog vozača – ispratio nas je iz škole u Rogačici hvalom o direktoru Nemanja Biljić, učenik osmog razreda.

Osta kod Jezdića da se raspita kad će opet gledati direktora u TV emisiji “Nikad nije kasno”. Zadnji put se ovde predstavio sa “Hej, vi hitri, bijeli dani”. Rade peva, a njegovi đaci pišu pesme. Uskoro će škola, zna se na čiju inicijativu, publikovati knjigu u kojoj će naći po jedna pesma svakog učenika i crtež koji je ilustruje. Zvaće se “Ukraj Drine kroz srednje Podrinje”. Neće to biti Jezdićev prvenac, sa bivšim učenicima iz Alinog Potoka izdao je zbirku “Čigotari novi, stari”.

U ovoj školi nema štrajka

Za besplatan prevoz đaka, ta tri autobusa koji kupe decu iz 17 sela i zaselaka, zaslužna je Opština Bajina Bašta.

– Sjajno sarađujemo sa lokalnom samoupravom i mesnim zajednicama. Ništa ne bi bilo kao što jeste da nemam podršku kolega i roditelja đaka. U ovoj školi nema štrajka! Kako da bojkotujemo posao ili držimo skraćene časove deci koja od kuće do škole i natrag pređu 40-50 kilometara – priča direktor Rade Jezdić.

 

(Izvor: blic.rs / Vladimir Lojanica)