OVO SU STVARI BEZ KOJIH SE NIJE MOGLO ZAMISLITI DETINJSTVO: Opstanak, Kockica, KOMODOR 64, Poručnik Draguljče, ALAN FORD, Mikijev Almanah… I MNOGO TOGA JOŠ (VIDEO)

373

Ovoga puta idemo malo dalje u prošlost u vreme kada su mnogi od nas bili klinci u ondašnjoj Jugi.

 

Svako ima svoje neko sećanje koje mu prvo izleti pred očima kada zamisli sebe kao klinca ili klincezu.

 

Bilo je tu svega…

 

1. Crtani filmovi

 

Gledali smo Draguljčeta, Snorkijevce, Evokse, Laleta Gatora, Generalovu radionicu.

Ponekad se malo smarali uz Viteza Koju i Mlatu Zamlatu ali smo ih jednako voleli kao i Peru Detlića, Gustava, Stanlija i Olija, Masterse, Nindža Kornjače.

E posle su došli neki crtani filmovi sa likovima nacrtanim nekim specijalnim efektima, scene su se smenjivale brže nego što smo mogli da pohvatamo šta se dešava na ekranu…

 

2. Stripovi

 

Čoveče, kad se setim sredom uzimam pare od mojih i idem do trafike (one gde ne mora da se pređe ulica, da se roditelji ne stresiraju) i idem da kupim Mikijev Almanah ili Mikijev zabavnik.

Još ako je te nedelje u mikijevom almanahu “priča sa više završetaka” – mojoj sreći nije bilo kraja. Do kuće pročitam barem pola. Ali se on iščitavao, i iščitavao sve do sledeće srede.

Drugi su skupljali Alana Forda, ja sam voleo i Asteriksa…  Voleo se i Blek Stena, Zagor, Mandrak, Gaša Šeprtlja, Talični Tom…

 

I onda su stripovi polako nestajali, a oni koju si ih zamenili i nisu bili nešto…

 

3. Školski program na TV

 

Aca Poštar, Kockica, Opstanak, Knjiga je da se čita, Metla bez drške, Mitovi i legende…

Da, da, to smo gledali. I učili uz TV.

Pa se čekalo da se vidi gde ovoga puta Branko vodi drugare uz popularno Tatatatira, kakvo je novo pismo golub Guta doneo Aci Poštaru jer onda sledi ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo).

 

O životinjama i prirodi smo učili u Opstanku i saznavali o predelima do kojih mnogi od nas nikada neće doći vođeni uz prepoznatljiv glas Dejana Đurovića.

A posle… Posle jedno vreme nije ni bilo školskog programa. I tako…

 

4. Igračke

 

Automobilčići, originalni i neoriginalni Mastersi i Transformerski, tetris za ponedi, nintendo za poneti…

 

Premija je bio Komodor 64 ili 128. Naručiš kasetu sa igricama pa čekaš poštara ko ozeblo sunce. A onda kad stigne kasetu ubacis u kasetaš pa uzmeš šrafciger i onda…

Da, da, uzmeš šrafciger – dobro ste pročitali. Jer svi pamtimo kako smo morali da podešavamo “glavu” kasetaša da bi se učitala igrica.

 

Neko je tada provalio da kad se, navodno, učitava igrica ne sme ništa da se pomera od kablova i slično… I onda kad krene učitavanje u sobi je muk, niko se ne pomera ko u muzeju voštanih figura.

 

Posle je došla Amiga, PC…

 

I mogli bismo ovako u nedogled.

 

Mogli bismo da se prisetimo kako se išlo u bioskop mnogo više nego sad, kako je TV imao dva-tri kanala, a tek čuveni red za pljeskavice u Balkanskoj, odlazak na automobiliće na Kališ…

 

Tu je i onaj prepoznatljiv miris bakinih mekika i krofni, ukus prženica sa jogurtom, razne “lade” – i one koje su se mazale na hleb, i one koje su se vozile…

 

A posle… Posle je došlo neko drugo vreme, a u tom vremenu se i odraslo.

 

Vi nam u komentarima ostavite šta je vama asocijacija na detinjstvo i da li pamtite neke od ovih stvari o kojima smo pisali ovde.

 

Kurir.rs/P.L./Foto: Youtube