Ovaj monah je važio za čovjeka koji je uvijek bio smiren i koga nije bilo moguće uvrijediti. Kod njega su dolazili ljudi iz najudaljenihih krajeva svijeta po savjet.

 

To je čuo neki pokvarenjak i odlučio je da testira mudraca. Otišao je kod njega i čim ga je ugledao počeo je da ga vrijeđa i ponižava. Nakon što mu je ponestalo uvreda, na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i prije njegovog dolaska.

 

To ga je iznerviralo, pa je nastavio da psuje još crnje i gore nego ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.

 

Kada je izgubio i poslednji atom snage, odlučioo je da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.

  • “Razumijem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe”, rekao mu je čovek.

 

  • “Sinko, mogu li da ti postavim samo dva pitanja?”, upitao ga je monah progovorivši prvi put.

 

  • “Naravno”, reče čovjek.

 

  • “Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?”, upita mudrac.

 

  • “Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni”, odgovori pokvarenjak.

 

  • “A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?”, zaključi mudri čovek, okrete se i ode, a pokvarenjak ostade u čudu.

 

Izvor:stil.kurir.rs