“Čiko, čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?” Prošlo je 45 godina od ove kultne scene, a malo ko zna ko je danas ovaj dečak (FOTO)

253

Trebalo je da bude statista u samo jednoj sceni, ali je na kraju došao do čak 12 scena

Pisac, scenarista i glumac, Žarko Jokanović podelio je 7. januara, na Božić, na svom Fejsbuk profilujednu priču koja ga je, kao dete vinula u glumačke visine.

Danas malo ko zna da je upravo on igrao dečaka koji izgovara čuvenu repliku u filmu “Užička republika” – “Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?”

Jokanović je opisao kasting za ovaj film na koji je otišao sa majkomkao i kako je od jedne scene u kojoj je trebalo da bude samo statistadogurao do čak 12 scena

Jokanović na snimanju filma; Printskrin: Užička republika, Muzej Jugoslovenska kinoteka

Mi vam njegovu objavu prenosimo u celosti:

– Na današnji dan, pre 45 godina, bio je moj prvi dan snimanja “Užičke republike”. Tada sam imao šest i po godina. Ustao sam još po mraku, pre svitanja, mama me je spremila da me odvede na snimanje, a baka je prosula čašu vode niz stepenice – da bude uspešno i da sve teče kao voda. Uz napomenu da se na Božić valja početi nešto novo. I da će to trajati cele godine. A, evo, traje već 45 godina. Mama me je odvela u staru užičku Sokolanu, tamo su me obukli u kostim i odvezli na set.

Printskrin: Užička republika, Muzej Jugoslovenska kinoteka

Toga dana trebalo je da budem samo statista u masi. Čekalo se da se snimi neka eksplozija i da me jedan vojnik iznese iz zgrade u kojoj je bila bolnica, a meni je bila zavijena noga, igrao sam malog ranjenika. Bilo je jako hladno i morao sam da budem na jednom mestu da ne bih uprljao zavoj. Međutim snimanje je kasnilo i meni je jako smetala ta neorganizacija, pa sam se pobunio i pitao ko je tu glavni. I ljudi koji su bili oko mene pokazali su mi na Žiku Mitrovića, reditelja filma.

Printskrin: Užička republika, Muzej Jugoslovenska kinoteka

Bio je u društvu Ane Marije Car, scenaristkinje filma i još nekih ljudi. Ja sam odskakutao na jednoj nozi do njega, povukao ga za ruku i rekao mu: “Kakav je to način da se kasni sa snimanjem, zato što neka glumica kasni? Ja nisam ovde došao da čekam neku tamo glumicu iz Beograda, nego da radim i zaradim svoj novac”. A ta glumica bila je Ružica Sokić i kasnila je jer se vozač filmske ekipe od Beograda do Užica probijao po snegom zavejanom putu. Žika je bio više nego iznenađen i zatečen takvom reakcijom jednog klinca.

Printskrin: Užička republika, Muzej Jugoslovenska kinoteka

Onda su on i Ana Marija Car počeli da pričaju sa mnom, da me unakrsno propituju sve i svašta i ja sam se tu jako lepo ispričao sa njima. Oni su se oduševili da je tako malo dete tako slobodno i Ana Marija Car je, sutradan pozvala moju mamu na razgovor. Rekla je da je napisala jednu scenu za mene i pitala je da li dopušta da to snimimo. Mama me je pitala da li želim, ja sam rekao: “Što da ne”. I snimili smo jednu scenu. Ana Mariji i Žiki se to jako dopalo, pa je ona napisala još jednu scenu. Snimili smo i nju. Opet im se jako dopalo. I tako je ona narednih meseci dopisivala jednu po jednu scenu, pa sam završio snimanje filma sa dvanaest snimljenih scena sa mojim divnim Petrom Prličkim, Ružicom Sokić i Mijom Aleksićem.

Printskrin: Užička republika, Muzej Jugoslovenska kinoteka

I sa glumačkim ugovorom, sa zaista pozamašnim honorarom za film i za seriju koja je posle nastala iz filma. Premijera filma bila je na Pulskom festivalu, avgusta 1974. godine. Film je dobio Zlatnu arenu, a Petre Prličko i ja smo pozdravljeni stajaćim ovacijama u prepunoj Pulskoj areni, kao najstariji i najmlađi glumac festivala, kako su nas najavili posle projekcije filma. Ponekad se našalim pa kažem da sam ja jedan od retkih kome je i Tito aplaudirao. Noć se završila na prijemu kod Tita i Jovanke, ali bilo je to suviše naporno za mene, pa sam zaspao. Posle Pulskog festivala, pošao sam u prvi razred osnovne škole. Osam godina tokom osnovne i srednje škole igrao sam u nekoliko predstava užičkog pozorišta. U poslednjem trenutku odustao sam od ideje da studiram glumu, ali sam se oženio najdivnijom glumicom na svetu – pa sam tu svoju želju kompenzovao na najlepši način. Sada imam mnoge prijatelje glumce i mnogo ih volim.

Žarko Jokanović sa suprugom Milicom Milšom Foto: Telegraf

Danas slavim 45-tu godišnjicu moje filmske karijere i sudeći po tome, spadam u red glumaca sa najdugovečnijom filmskom karijerom u Srbiji 🙂 Ovaj dan je za mene poseban, jer me podseća na moju mamu i baku, na moje izuzetne prijatelje Anu Mariju Car i Žiku Mitrovića, na mog sjajnog Petra Prličkog, moju divnu prijateljicu Ružicu Sokić, na Miju Aleksića i brojne divne ljude sa kojima sam učestvovao u stvaranju jednog filma za sva vremena. Zato sam imao potrebu da ovo sećanje zabeležim i podelim sa vama – napisao je Jokanović.

BIOGRAFIJA

Žarko Jokanović rođen je 7. maja 1967. godine u Užicu, napisao je nekoliko pozorišnih scenarija “Kokoške”, “Igra istine”, “Čija je moja koža”, pored toga bio je kolumnista u novinama “Blic”,”Politika” i drugim.

Oženjen je glumicom Milicom Milšom.

(Telegraf.rs)