Pavle Vuisić, čuveni srpski glumac se u mnogome razlikovao od svojih kolega, a da je uvek bio specifičan i svoj, dokazuje i njegov testament koji je Pavle svojeručno napisao na papiru nakon što je neki novinar greškom objavio da je preminuo.

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

“Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute).”

“Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*** mater… Pavle Vuisić, svojeručno, latinicom, pred smrt, kad-tad.”

Testament je, inače, originalno objavljen u biografiji Pavla Vuisića “Posle fajronta”, autora Aleksandra Đuričića. Interesantno je i to da je jednom kada je počeo da se deli i umnožava po mrežama iz njega, slučajno ili namerno, izbačena jedna reč – komunist, što je potpuno promenilo smisao napisanog. Ispalo je da glumac nije želeo da mu na sahrani iko drži govor što nije istina. Sve napisano nakon odnosi se isključivo na njegovu želju da to ne učini neki komunista.

FOTO: PRINTSCREEN

Kurir.rs / mediji / M.M.